©"Семь искусств"
  февраль 2023 года

Loading

На тонкий росток белый мчит мотылёк
К сладкой чаше цветка — пчела.
А цыганская кровь — верь в цыганскую кровь,
Куда б ширь земли ни вела…

Алекс Манфиш

ПЕРЕВОДЫ ИЗ КИПЛИНГА

Вся моя работа над переводами обеих «цыганских» вещей Киплинга сопровождалась звучавшей в душе мелодией песни из «Жестокого романса». Благодаря этому фильму практически всем читателям знакомо — хотя бы частично, — стихотворение «Цыганской тропой» в замечательном переводе Григория Кружкова. Но Кружков сделал вольное переложение, в котором исходные поэтические образы то и дело заменяются собственными находками переводчика. Это — повторю и подчеркну, — превосходное произведение. И всё же я даю свой вариант перевода, выполненный в ином (не «лучшем», а именно ином) стиле, — стараясь по возможности точно воспроизвести эмоциональную и смысловую ткань оригинала.

ЦЫГАНСКОЙ ТРОПОЙ

На тонкий росток белый мчит мотылёк
К сладкой чаше цветка — пчела.
А цыганская кровь — верь в цыганскую кровь,
Куда б ширь земли ни вела,

Куда б ни вела она, радость моя, —
Лишь бы верен был след путевой:
По дорогам земли, под покровом земли —
И обратно на голос твой.

Из темноты, покидая в срок
Пеплом осыпанный стан
(Утро зовёт от краёв земли),
В путь выходи, цыган.

К выжженным топям спешит дикий вепрь,
Журавль — сквозь озёрный купырь,
А цыганке — идти за цыганом, что люб,
Их повяжет кочевий ширь.

В щель меж камнями — узорчатый змей,
По уступам скал — козерог,
А цыганке — идти за цыганом, что люб,
Им вдвоём — просторы дорог.

Им снова и снова просторы дорог,
Прозрачные волны — их путь.
Им судьба — по развилкам цыганской стези
Пройти и назад повернуть.

За меткой цыганской свой путь стреми
На север, где синий лёд,
Где в мачты и в борт, сколь панцирь ни твёрд,
Град смёрзшихся капель бьёт.
За меткой цыганской свой путь стреми —
На полуденных стран окоём,
Где вихрь водяной клочья пены со дна
Божьим взметёт помелом.

За меткой цыганской свой путь стреми —
На запад, где луч устаёт,
Где безвольна снасть и пути не узнать,
И сомкнулся с закатом восход.

За меткой цыганской свой путь стреми —
К востоку, в тот край островной,
Где лиловые волны, опаловый мыс
И лес, что объят тишиной.

Ястребу взмывшему — ветра поток,
Робкой лани — затишье низин.
А сердце — лишь к сердцу: так водится встарь
У дев и отважных мужчин.

А сердце — лишь к сердцу: так водится встарь.
Уплывает шатра огонёк.
Утро зовёт от краёв земли,
И будет весь мир у ног.

THE GIPSY TRAIL
1892

The white moth to the closing bine,
The bee to the opened clover,
And the gipsy blood to the gipsy blood
Ever the wide world over.

Ever the wide world over, lass,
Ever the trail held true,
Over the world and under the world,
And back at the last to you.

Out of the dark of the gorgio camp,
Out of the grime and the grey
(Morning waits at the end of the world),
Gipsy, come away!

The wild boar to the sun-dried swamp,
The red crane to her reed,
And the Romany lass to the Romany lad,
By the tie of a roving breed.

The pied snake to the rifted rock,
The buck to the stony plain,
And the Romany lass to the Romany lad,
And both to the road again.

Both to the road again, again!
Out on a clean sea-track —
Follow the cross of the gipsy trail
Over the world and back!

Follow the Romany patteran
North where the blue bergs sail,
And the bows are grey with the frozen spray,
And the masts are shod with mail.

Follow the Romany patteran
Sheer to the Austral Light,
Where the besom of God is the wild South wind,
Sweeping the sea-floors white.

Follow the Romany patteran
West to the sinking sun,
Till the junk-sails lift through the houseless drift.
And the east and west are one.

Follow the Romany patteran
East where the silence broods
By a purple wave on an opal beach
In the hush of the Mahim woods.

«The wild hawk to the wind-swept sky,
The deer to the wholesome wold,
And the heart of a man to the heart of a maid,
As it was in the days of old.»

The heart of a man to the heart of a maid —
Light of my tents, be fleet.
Morning waits at the end of the world,
And the world is all at our feet!

ЦЫГАНСКИЕ ПОВОЗКИ

Коль не цыганских ветвей ты росток,
Крадущий и днём, и в ночи, —
Сердце запри на двойной замок
И не вздумай хранить ключи.
Под камень, что чёрных черней, закопай,
Под отчий очаг их зарой,
И ларь свой с законным добром сберегай, —
И верной пойдёшь тропой.
И глянешь с усмешкой, прильнув к косяку,
На повозки, чей путь — в туман;
Ибо правды в том нет, чтоб селений ростку
Жить так, как живёт цыган.

Коль не возрос от цыганских кровей
Чей обычай — что взял, не хранить, —
Будь в мире с душой и рукою своей,
Блюди, хлопочи и предвидь.
И землю твою да взрезает твой плуг
Чтоб в срок прорастал твой посев;
Но сердце смотри не роняй из рук,
Заслышав дорожный напев.
Трудись! И, что нажил, вкушай и пей,
А повозки пусть канут в туман;
Ибо тем не дано, кто оседлых кровей,
Любить так, как любит цыган.

Коль не досталось цыганских глаз —
Зорких и чуждых слезы,—
Сон свой и взгляд береги в тёмный час
От неба, от звёзд и грозы.
И сквозь оконные стёкла гляди
На месяц ненастной порой,
И в полночь под ливень не выходи,
Чтоб в росе поутру — домой.
И к подушке прижмись, не вздымая век, —
А повозки пусть едут в туман;
Ибо может ли пашен ржаных побег
Так гулять, как гуляет цыган?

Коль не цыганской ты стати — не той,
Что считать не умеет года, —
Сроки сверяй, дом надёжный построй,
И имя блюди от суда.
И растрать свою жизнь, чтоб прожить с умом,
Как должен, — и в землю уйти
На посмех божеству, и вдове над холмом,
И цыганам, что вновь в пути.
И будешь лежать, превращаясь в персть, —
А повозки укроет туман;
Ибо нет в том добра, чтоб чужой свою смерть
Встречал, как встречает цыган.

GIPSY VANS

UNLESS you come of the gipsy stock
That steals by night and day,
Lock your heart with a double lock
And throw the key away.
Bury it under the blackest stone
Beneath your father’s hearth,
And keep your eyes on your lawful own
And your feet to the proper path.
Then you can stand at your door and mock
When the gipsy vans come through…
For it isn’t right that the Gorgio stock
Should live as the Romany do.

Unless you come of the gipsy blood
That takes and never spares,
Bide content with your given good
And follow your own affairs.
Plough and harrow and roll your land,
And sow what ought to be sowed;
But never let loose your heart from your hand,
Nor flitter it down the road!
Then you can thrive on your boughten food
As the gipsy vans come through…
For it isn’t nature the Gorgio blood
Should love as the Romany do.

Unless you carry the gipsy eyes
That see but seldom weep,
Keep your head from the naked skies
Or the stars’ll trouble your sleep.
Watch your moon through your window-pane
And take what weather she brews;
But don’t run out in the midnight rain
Nor home in the morning dews.
Then you can huddle and shut your eyes
As the gipsy vans come through…
For it isn’t fitting the Gorgio ryes
Should walk as the Romany do.

Unless you come of the gipsy race
That counts all time the same,
Be you careful of Time and Place
And Judgment and Good Name:
Lose your life for to live your life
The way that you ought to do;
And when you are finished, your God and your wife
And the Gipsies’ll laugh at you!
Then you can rot in your burying place
As the gipsy vans come through…
For it isn’t reason the Gorgio race
Should die as the Romany do.

РАБ, ВЕНЧАННЫЙ НА ЦАРСТВО

От трех трясется земля, четырех она не может носить: раба, когда он делается царем; глупого, когда он досыта ест хлеб; позорную женщину, когда она выходит замуж, и служанку, когда она занимает место госпожи своей. (Притчи Соломона, 30, 21-23)

Три зла поколеблют землю,
Четырёх не подъять ей зол.
Агур благочестный их древле
В божественной книге счёл.
Четыре названы старцем
Проклятия на земле;
Но раб, завладевший царством, —
Стал первым в их числе.

Служанка — пускай и матроной
Станет, — нужна ль для дел?
Глупец, отбивных наевшись,
Глядишь — и захрапел.
Блудившей, коль стала женою,
Открыт материнства путь;
Но если холуй на троне, —
Всё ввергнется в крах и муть.

В труде его руки медлят,
В разгул он пускаться скор.
Он, здравым речам не внемля,
В час свар языком остёр.
В том лишь, чтоб силой кичиться,
Видит он смысл венца,
И слышен ему лишь довод
Согласного с ним льстеца.

Когда, воцаренья не чая,
Себя он слугою звал,
То именем властелина
Себя от вины прикрывал.
И ныне, на край свой бездумно
Навлёкши пучину бед,
Раб в царском венце слагает
С себя на других ответ.

Он щедро наобещает,
Но связан он в жизни сей
Не словом, не верой — лишь страхом
Пред низостью слуг-друзей.
И чернь, что вокруг, научит —
О долге забыть пора б!
О, если холуй на троне, —
Он всемеро больший раб!

Агур, сын Иакеев — тот мудрец, чьи изречения цитируются в 30-ой главе Притчей Соломоновых (стих 1: » Слова Агура, сына Иакеева. Вдохновенные изречения, которые сказал этот человек Ифиилу, Ифиилу и Укалу»)

A SERVANT WHEN HE REIGNETH

(For three things the earth is disquieted, and for four which it cannot bear. For a servant when he reigneth and a fool when he is filled with meat; for an odious woman when she is married, and an handmaid that is heir to her mistress. — Prov. xxx. 21–22–23.)

Three things make earth unquiet
And four she cannot brook
The godly Agur counted them
And put them in a book
Those Four Tremendous Curses
With which mankind is cursed;
But a Servant when He Reigneth
Old Agur entered first.

An Handmaid that is Mistress
We need not call upon.
A Fool when he is full of Meat
Will fall asleep anon.
An Odious Woman Married
May bear a babe and mend;
But a Servant when He Reigneth
Is Confusion to the end.

His feet are swift to tumult,
His hands are slow to toil,
His ears are deaf to reason,
His lips are loud in broil.
He knows no use for power
Except to show his might.
He gives no heed to judgment
Unless it prove him right.

Because he served a master
Before his Kingship came,
And hid in all disaster
Behind his master’s name,
So, when his Folly opens
The unnecessary hells,
A Servant when He Reigneth
Throws the blame on some one else.

His vows are lightly spoken,
His faith is hard to bind,
His trust is easy broken,
He fears his fellow-kind.
The nearest mob will move him
To break the pledge he gave
Oh, a Servant when He Reigneth
Is more than ever slave!

ГРАД, ВЛАСТЬ, ПРЕСТОЛ

Очи времени глянут —
И град, власть, престол
Хрупким цветком увянут,
Что день лишь цвёл.
Но, словно весёлый сад,
Что жаждет пыльцы,
На уставшем лоне одичалых гряд
Опять встают дворцы.

Чаша нарцисса — в цвету;
Ей знать дано ль
Отцветших подруг тщету,
Борьбу и боль?
Но, дерзости полна,
Без знаний и забот,
Семь дней, что ей отпущены, она
Как вечность, проживёт.

И времени в том доброта,
Что плоти любой
Велит быть, как чашечка та,
Отважно-слепой.
И, пусть погребальных плит
Неизбежен плен, —
Смертный смертному с гордостью говорит:
Смотрите! Наш труд нетлен!

CITIES AND THRONES AND POWERS

Cities and Thrones and Powers

Stand in Time’s eye,
Almost as long as flowers,
Which daily die:
But, as new buds put forth
To glad new men,
Out of the spent and unconsidered Earth,
The Cities rise again.

This season’s Daffodil,
She never hears,
What change, what chance, what chill,
Cut down last year’s;
But with bold countenance,
And knowledge small,
Esteems her seven days’ continuance
To be perpetual.

So Time that is o’er-kind
To all that be,
Ordains us e’en as blind,
As bold as she:
That in our very death,
And burial sure,
Shadow to shadow, well persuaded, saith,
«See how our works endure!»

Print Friendly, PDF & Email
Share

Алекс Манфиш: Переводы из Киплинга: 2 комментария

  1. Alex

    Тихий ужас!! Мало было цыганщины Мохнатого Шмеля.. если это соревнование, то проигранное с отрывом на 1000 миль. Уникальная переводческая графомания!!

  2. Ефим Левертов

    Спасибо! Самое известное, конечно, «РАБ, ВЕНЧАННЫЙ НА ЦАРСТВО». И здесь Вы вступили в соревнование со многими зваными и, кажется, выдержали.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Арифметическая Капча - решите задачу *Достигнут лимит времени. Пожалуйста, введите CAPTCHA снова.